Branislav Lazin
(1956-2021.)

Ekološko udruženje Avalon se sa tugom i velikim poštovanjem oprašta od svog dugogodišnjeg člana, Branislava Lazina, koji je takođe dao svoj doprinos Avalonu i kao član upravnog odbora u jednom periodu. Ostaće nam u sećanju po svojoj duhovitosti, neobičnom pristupu realnosti i odanosti svemu što je avandgardno, nesvakidašnje i kreativno.

Radoznalost i razvijeno osećanje za pravdu i pravičnost etablirali su ga kao vrsnog novinara i dugogodišnjeg glavnog i odgovornog urednika na lokalnoj nezavisnoj Televiziji Panovizija. Prepoznatljiv rukopis njegovog novinarskog pera bio je usmeren ka zanimljivim događajima i ljudima, koje je znalački birao i sa njima koncipirao nezaboravne emisije, koje su ostale zapamćene među Vrščanima.

Družio se sa velikim brojem ljudi, umeo je da pronađe teme iz mnogih oblasti umetnosti i književnosti. Osećao je prirodu kao deo sebe i uvek bio spreman da se angažuje u njenom očuvanju i unapređenju. Sve što je radio, radio je sa dubokom emotivnom proživljenošću, otvoren za drugačije mišljenje i argumentovane rasprave.

U mračnim vremenima u kojima odavno opstajemo uz velike napore, uvek je bio spreman da ukaže i podsmehne se svim patološkim pojavama i neljudskim delima. Branisalv Lazin je bio radoznala, istraživačka ličnost, svoje složene emocije iskazivao je kroz muziku, težeći da uvek potraži neki novi izraz i pošalje novu poruku. Te poruke koje nam je slao sačuvaćemo sećajući se njegovog prijateljstva, nesebičnog ulaganja u druženje i zajedničke akcije.

Imao je još mnogo planova o kojima nam je govorio i koje je želeo da zajedno realizujemo. Pamtićemo ih i pokušati da, osiromašeni za njegovo prisustvo, ispunimo njegove zamisli. Sećaćemo ga se kao veselog, otvorenog i po malo ciničnog, ali uvek dobronamernog i sigurnog u sopstvena uverenja.

Ekološko udruženje Avalon će ga pamtiti po mnogim zajedničkim akcijama i optimističkim zamislima, koje nam ostaju kao obaveza, da tako nastavimo naš rad i očuvamo sećanje na njega i našeg nedavno otišlog predsednika, Budimira Babića. Rastanci nas otrežnjuju i opominju da budemo više okrenuti jedni drugima i ulažemo deo sopstvene energije u očuvanje života.

Slava i hvala našem Branislavu Lazinu.