Budimir Babić
(1960-2021.)

Dogode se, tako, ljudi koji svojom duhovnom čistotom pomeraju granice prostora i vremena, da bi svi, koji osete svetlost koju zrače, bili mirniji, zadovoljniji i slobodniji. Takav čovek je bio Budimir Babić, dugogodišnji predsednik Ekoloskog udruzenja Avalon, koji nas je iznenada napustio, izgubivši bitku sa Korona virusom. Čitav svoj život je posvetio radu na uzdizanju i očuvanju lepote, prepoznajući je najpre u prirodi i umetnosti.

Opredelio se da studira sociologiju, osećajuci da je razumevanje društvenih odnosa ključna instanca koja ljudima može da pomogne da prihvate životna pravila. Od tada, pa do kraja svog životnog puta bio je usmeren ka duhovnim vrednostima, nepokolebljivo verujući u njihovu snagu, uprkos svim ometajućim faktorima koji su se svakodnevno množili. Još u mladalačkim godinama osetio je značaj ljudske nasuše potrebe za komunikacijom, i organizovao brojne aktivnosti sa vršnjacima, usmeravajući ih da sopstveni senzibilitet usmere ka duhovnoj lepoti. Nalazio ju je u muzici kojom se neprekidno bavio, najpre aktivno, kao član muzičke grupe, a zatim prigodno u svakim trenucima u kojima je muzika mogla da bude lek.

Kada se naša država raspala u krvi, strahote ga nisu uplasile, odmah se angažovao da javno prenese svoje antiratne poruke, preko Zelene stranke, čiji je bio osnivač. Kao lider te organizacije postao je i ostao poštovan u mnogim Evropskim državama. U našem gradu nije bilo ni jedne društvene akcije usmerene na poboljšanje i unapređenje funkcionisanja grada u kojoj nije bio aktivni i zapaženi učesnik. Bio je hrabar, nepokolebljiv u svojim uverenjima, slobodan da ih otvoreno iznosi, sa merom i biranim rečima. Razumeo je ljude i njihove slabosti, nije sudio, ni osuđivao, trudio se da pomogne i objasni.

Verovao je u pozitivno kretanje ljudske zajednice i u ljudski um koji će prevazići sve slabosti. U skladu sa tim uverenjem je i živeo i radio. Kao osnivač i predsednik Ekološkog udruženja Avalon, uspeo je da mnoge akcije vezane za ugroženu prirodu pokrene i realizuje. Zajedno smo se borili za zaustavljanje prekomerene seče šume na Vršačkim planinama, zajedno pokušavali da skrenemo pažnju na ugroženost Vršačkog parka, zajedno promišljali kako da sačuvamo i unapredimo prirodne resurse.

Krajem avgusta predstavio nam je svoju knjigu „Izmedu udaha i izdaha”, riznicu mudrosti i dubokog promisljanja koja je delimično mogla da nam prestavi Budinu erudiciju, veliko znanje i sveobuhvatno sagledavanje postojanja. Darovao joj je sadržajan naslov, koji nas je uveo i u njegov bogat unutrašnji svet, nesvakidašnji, razuden i usmeren ka ljudskim tajnama od kojih nam je neke predstavio. Za sve nas, koji smo tom događaju prsustvovali, bila je velika inspiracija.

Otišao je mirno, slobodno i dostojanstveno. Tako je i živeo i takvu poruku nam je prenosio. Njegovim odlaskom ostala je nenadoknadiva praznina u Avalonu, u Vršcu i u čitavoj miroljubivoj zajednici. Čuvaćemo uspomenu na Budimira Babića, svesni šta nam je značio i čemu nas je učio.

Neka mu je slava i hvala.